Molijerovi dani

Ovog proleća, u okviru 14. Molijerovih dana, priređujemo razgovore uživo sa frankofonim piscima čiji romani donose priče o Korzici, Dunavu, Španiji, Sefardima, o čudnovatim i opasnim mestima i vremenima.

Molijerove dane Francuski institut organizuje u saradnji sa izdavačima, i kulturnim i obrazovnim institucijama Beograda, Novog Sada i Niša.

• Razgovori sa piscima: Pjer Asulin, Frank Buis, Žerom Ferari, Natali Koen, Zoran Radovanović, Emanuel Ruben.
• Proglašenje Gonkurove nagrade studenata Srbije 2022.

Partneri: Novi Sad – Evropska prestonica kulture 2022, Akademska knjiga, Čarobna knjiga, Prometej, RTS izdavaštvo, Vaganar, Bulevar books, Zenit Books, RTS klub, Beograd, Kulturna stanica Svilara, Jevrejski kulturni centar, Univerziteti u Beogradu, Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu

Program Molijerovih dana u pdf formatu

Program:

Ponedeljak 9. maj 2022 – 17h00
Novi Sad, Festival Evrope, Trg slobode
Emmanuel Ruben: Potpisivanje knjige Uz Dunav

Utorak 10. maj – 18h00
Novi Sad, Kulturna stanica Svilara, Đorđa Rajkovića 6b
Emmanuel Ruben – Razgovor sa piscem
Učestvuju: Bora Babić, Vladimir Gvozden, Pavle Sekeruš

Utorak 10. maj – 17h00
Beograd, RTS klub (zgrada Radio Beograda, Svetogorska 1)
Zoran Radovanović : Srbi na Korzici
Učestvuju: Zoran Radovanović, Radomir J. Popović, Dragan Inđić

Utorak 10. maj – 18h00
Beograd, RTS klub (zgrada Radio Beograda, Svetogorska 1)
Jérôme Ferrari – Razgovor sa piscem
Učestvuju: Teofil Pančić, Melita Logo-Milutinović

Sreda 11. maj – 17h00
Novi Sad, Bulevar books, Bulevar Mihaila Pupina 6
Emmanuel Ruben – Razgovor sa piscem
Učestvuju: Vladimir Gvozden, Melita Logo Milutinović

Sreda 11. maj – 18h00
Novi Sad, Bulevar books, Bulevar Mihaila Pupina 6
Jérôme Ferrari – Razgovor sa piscem
Učestvuju: Teofil Pančić, Melita Logo-Milutinović

Utorak 17. maj – 18h00
Beograd, Francuski institut, Knez Mihailova 31
Franck Bouysse – Razgovor sa piscem 
Učestvuju: Branislava Antović-Aleksić, Jovana Ilić, Milena Zukić

Sreda 18. maj – 18h00
Niš, Filozofski fakultet, Ćirila i Metodija 2
Franck Bouysse – Razgovor sa piscem 
Učestvuju: Nikola Bjelić, Jovana Ilić

Četvrtak 19. maj – 19h00 
Novi Sad, Knjižara Zenit, Njegoševa 24
Franck Bouysse – Razgovor sa piscem 
Učestvuju: Alis Marić, Jovana Ilić

Četvrtak 26. maj – 18h00
Beograd, Jevrejski kulturni centar, Jevrejska 16
Pierre Assouline : Povratak u Sefarad
Učestvuju: Nathalie Cohen, Filip David, Milica Vinaver

Petak 27. maj – 12h30
Beograd, Ambasada Francuske (uz pozivnicu)
Gonkurova nagrada studenata Srbije – proglašenje dobitnika 2022.

Emanuel Ruben je francuski pisac, slikar, geograf. Napisao je nekoliko knjiga (eseja, priča, romana), među kojima su Snežna linija i Uz Dunav, koje je prevela Melita Logo Milutinović, a objavila Akademska knjiga. U biciklističkoj odiseji kroz Evropu koju nose razne struje, duž Dunava i njegovog čudesnog priobalja, Emanuel Ruben stvara snažnu i opipljivu sliku evropskog mozaika. U leto 2016. Ruben kreće s jednim prijateljem biciklom kroz Evropu. Za četrdeset osam dana popeće se uz tok Dunava, od obala Crnog mora do izvora u Crnoj šumi. Priče o prošlosti i sadašnjosti Podunavaca koje Ruben sreće na svom proputovanju, oslikavaju savremenu Evropu.

Za putopis Uz Dunav Emanuel Ruben dobio je nagradu Nikola Buvije 2019.

Žerom Ferari je francuski pisac i prevodilac (francusko-korzikanski jezik), po obrazovanju filozof i etnolog. Rođeni Parižanin, danas živi na Korzici, odakle su mu roditelji, predaje filozofiju. Mnoga njegova dela inspirisana su Korzikom, poput romana Beseda o padu Rima (Gonkurova nagrada 2012) ili Po svom liku. Ova dva romana, kao i roman Princip na srpski je prevela Melita Logo Milutinović, a sva tri objavila Čarobna knjiga.

Teme rata, zla, korupcije i dekadencije preovladavaju u njegovim romanima, koji otvaraju mnoga filozofska pitanja. No oni se ne svode na proste disertacije, jer Žerom Ferari ume da udahne život filozofskim konceptima. Kroz prijemčive narative i likove on razotkriva metafizičke istine. Neretko koristi višeglasne narative, kako bi pobudio empatiju, a ujedno izbegao svaku naivnu nedvosmislenu identifikaciju. Često piše o haosu zemalja zahvaćenih ratom. Njegov poslednji roman Po svom liku, kroz koji provejava istorija Korzike i bivše Jugoslavije, kroz priču o mladoj ratnoj fotografkinji govori o sugestivnoj snazi – ali i nemoći – fotografije.

Žerom Ferari će tokom boravka u Srbiji biti jedan od članov žirija za izbor stipendiste za dvomesečni boravak na Korzici. Radi se o stipendiji „Ange Tomasi“. Zadatak dobitnika ili dobitnice stipendije je da oživi sećanja iz prošlog stoleća, kada su tokom Prvog svetskog rata, srpsku decu izbeglu na Korziku prihvatile korzikanske porodice.

Zoran Radovanović je srpski istoričar i učitelj, autor dela Srbi na Korzici, koje su zajednički objavili Prometej i Radio Televizija Srbije. Ovo je istoriografsko delo o učesnicima Albanske golgote koji su 1915. godine krenuli da pristižu na ovo ostrvo.

Tokom 1916. i 1917. godine na Korzici je postojalo pet osnovnih srpskih škola. U njima su nastavu po planu i programu iz Srbije pohađali mnogobrojni učenici, tačnije, 132 učenika i 72 učenice. Postojala je i školska publikacija – list „Srpski orlić“.

Kasnije je određena grupa studenata poslata na Korziku kako bi nastavili školovanje, a njih 450 je diplomiralo u Francuskoj. Srbi su tada na ovom francuskom ostrvu formirali svoju zajednicu. Vojnici koji su preživeli Albansku golgotu i oporavili se ovde, kasnije su ponovo vraćeni na Solunski front gde su se zajedno sa ostalim vojnicima iz redova saveznika borili protiv zajedničkog neprijatelja.

Razgovoru će prisustvovati delegacija sa Korzike, na čelu sa gradonačelnikom Bastije.

Frank Buis je francuski pisac čiji je roman Nijedne žene sin doživeo veliki uspeh u Francuskoj, a na srpski ga je objavio Vaganar, u prevodu Jovane Ilić. Isti izdavač priprema prevod njegovog romana Gutači vetra.

Nijedne žene sin je priča o mladoj Roz koju je otac, bez objašnjenja (pro)dao nepoznatom čoveku, čiju okrutnost čitalac spoznaje istovremeno otkrivajući Rozinu nevinost. Kroz tragičnu subdinu, iz koje traži spas u rečima, u koje pretače svoju zbunjenost koja prerasta u bol, Roz postepeno spoznaje svoju snagu. U jednom samostanu pretvorenom u duševnu bolnicu, sveštenik Gabriel otkriva njene dnvenike koji otkrivaju mračne porive ljudi, suočavanje mlade devojke sa zlom, koje ona ipak uspeva da nadvlada. Ovo je roman o brutalnom odvajanju dece od roditelja, krivici, kajanju, nasilju, nemoći, hrabrosti, nedokučivosti ljubavi…

Kroz ovaj dirljivi roman Buis je pokazao suptilnost i neizmerni talenat u opisivanju dubina ljudske duše.

Pjer Asulin, član Akademije Gonkur, francuski je romansijer, biograf, kritičar, novinar i hroničar na francuskom radiju, bivši odgovorni urednik časopisa Lire, član uredništva časopisa Histoire. 2007. godine dobio je Nagradu za francuski jezik koja se dodeljuje „delu ili ličnosti iz sveta književnosti, umetnosti ili nauke koja je na značajan način doprinela, stilom izražavanja
ili svojim delovanjem, isticanju kvaliteta i lepote francuskog jezika“. Njegov roman Klijentkinja na srpski je prevela Ivana Hadži-Popović, a objavio Albatros plus 2016.

2018. godine objavio je roman Povratak u Sefarad (nije preveden na srpski) i tom prilikom je izjavio: „Pre dve godine, Njegovo veličanstvo Felipe VI, kralj Španije, rekao mi je: „Kako ste nam nedostajali!“ Ove reči zapravo su upućene svim Sefardima širom sveta, onim potomcima Jevreja proteranih iz Španije 1492. Povodom novog zakona kojim nam se omogućava državljanstvo, kralj Španije nam je ponudio da se vratimo u zemlju. Tada sam, priznajem, malo oklevao. Ipak je prošlo pet vekova… A onda sam rešio da odgovorim na ovaj istorijski poziv. Podneo sam dosije i, ne čekajući naturalizaciju, otputovao u Španiju, zemlju Don Kihota, Almodovara, Goje i Real Madrida, inkvizicije i post-Movide, u onu zemlju koja istražuje svoju prošlost, ali je i potiskuje. Išao sam da upoznam pisce, pesnike, učitelje, ljude sa ulice. Za to vreme, u kancelarijama, moj dosije je nailazio na niz nepredviđenih prepreka…“

Povratak u Sefarad je uzbudljiv avanturistički roman kroz jednu od najlepših zemalja u Evropi. Na suptilan način pisac je u njega upleo razmišljanja o identitetu.

Natali Koen je klasični filolog, predaje grčki i latinski. Još uvek nije prevođena na srpski. Autorka je eseja Jedan čudni susret: Jevreji, Grci i Rimljani. Bavi se istraživanjem helenističkog judaizma i grčke patristike. 2019. započela je sa radom na trileru sa antičkom tematikom. Prvi tom nosi naslov Sekta zmije, a drugi Zver u Rimu. Natali Koen će sa učenicima Francuske škole u Beogradu razgovarati o svom književnom delu.

Filip David je jevrejsko-srpski romansijer, esejista, dramaturg, scenarista, dobitnik nagrade NIN za roman Kuća sećanja i zaborava, koji je na francuski prevela Mirej Roben, a objavio Viviane Hamy. Isti izdavač objavio je i njegovu zbirku priča Princ vatre, koju je preveo Alen Kapon.

Filip David učestvovaće u razgovoru sa Pjerom Asulinom.

Gonkurova nagrada studenata Srbije
Studenti univerziteta u Beogradu, Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu, pod pokroviteljstvom Akademije Gonkur, biraju svake godine svog favorita među četiri romana iz poslednje selekcije za nagradu Gonkur u Francuskoj. Prevod romana na srpski objavljuje se sledeće godine. Lepa prilika da se otkriju frankofona dela koja preporučuju mladi!

Ove godine, studenti će diskutovati o delima sa Pjerom Asulinom, članom Akademije Gonkur, i književnicom Natali Koen, i proglasiti pobednika u njihovom prisustvu.