|
|
| |
|
|
| |
Arhiva
 |
|
| |
| IGRA |
Ponedeljak
23. januar u 20h00
Jugoslovensko dramsko pozorište
Kralja Milana 50, Beograd
www.jdp.co.yu |
|
Sreda 25. januar u
19h30
Srpsko narodno pozorište
Pozorišni trg 1, Novi Sad
www.muzickaomladina.org
|
Od
klasične do savremene igre
PARISKI MLADI BALET
Pariski konzervatorijum |
|
 |
 |
|
Program:
Španske ludorije - Koreografija
: Iren Ženže
Svita u belom - Koreografija
: Serž Lifar
Pauza
Sekstet - Koreografija : Tijeri
Malanden
Trihromija - Koreografija :
Lionel Oš
Rejv - Koreografija : Karol Armitaž
Trajanje: 2h |
Posle sjajne predstave Mladog baleta iz Liona održane
2005. u okviru Festivala igre u Beogradu, ove godine
dočekujemo Pariski mladi balet. Ovaj ansambl okuplja
studente pete godine koji se pripremaju za baletsko
izvodjenje pri Pariskom konzervatorijumu kojima je publika
kao i kritika jednoglasno priznala talenat, zrelost
i sposobnost kad god su ovi mladi imali priliku da nastupe
pred publikom.
Umetničko visoko obrazovanje podrazumeva i da se mladi
pripreme za prelazak sa stručnog obrazovanja na profesionalni
život. Studenti poslednje godine klasičnih odseka imaju
priliku da se uključuju u profesionalni život tako što
učestvuju u radu Mladog baleta. Mladim izvodjačima ovog
Visokog nacionalnog konzervatorijuma za muziku i balet
koji se nalaze na početku svoje profesionalne karijere
pruža se na taj način prilika da iskuse razne koreografske
projekte. Svaki student ima priliku da interpretira
dela koja čine istoriju baleta ili komade koje su za
njega osmislili koreografi.
| Repertoar Pariskog
mladog baleta, koji se svake godine obnavlja, sastavljen
je od dela velikih koreografa i predlaže poseban
program od klasične do savremene igre. |
|
 |
PRAVO UŽIVANJE
"Igrači pokazuju
izvanrednu tehniku i polet. Nije moguće primetiti ni jednu
grešku u zajedničkom nastupu i pravo je uživanje gledati
ih tako mlade. Danas je retkost naići na lirska i muzikalna
dela tako vešto i zanosno izvedena! "
J.M.G. Danse
|
|
|
| POZORIŠTE |
 |
|
PREDSTAVA
OTKAZANA
Vreme kada nismo znali ništa jedno o drugom |
postavka i scenografija: Mladen Materić
prema komadu Petera Handkea
Koprodukcija:
Narodno pozorište u Beogradu, pozorište Tattoo iz Tuluza i Garon iz Tuluza, Teatr de la vil iz Pariza,
Kupol - nacionalna scena- Senar, MC2 -kulturni centar
u Grenoblu, Francuski kulturni centar u Beogrady.
Uz podršku AFAA 
| Mladen Materić je osnovao početkom
osamdesetih pozorište Tattoo koje se od 1984. nameće
na jugoslovenskoj sceni sa Otvorenom scenom Obala u Sarajevu. Od 1986. pozorište Tattoo kreće
na turneju po Evropi i dobija Fringe First Award na festivalu u Edinburgu. Od 1992. živi u Tuluzu
i na scenu postavlja predstave Praznični dan (Pozorište u Bastilji, Pariz), zatim Nebo
je daleko zemlja takodje, Mala zimska predstava,
Odiseja. Predstava Kuhinja je prva
koju su uradili u saradnji sa Handkeom 2001. |
|
 |
Ova prva režija Mladena Materića u Beogradu otkako živi
u Francuskoj predstavlja i rezultat umetničke saradnje
izmedju Narodnog pozorišta u Beogradu i više francuskih
kulturnih ustanova koja objedinjuje talenat 30 glumaca,
plesača i muzičara i darovitost dva neosporno velika imena
kao što su Handke i Materić.
"Scena je otvoren
prostor pod punom svetlošću", kaže Handke. Tu se
šetaju, mimoilaze, preskaču, sapleću mnogi likovi, možda
stotinak njih. Kreću se u tišini. Nijedna izgovorena reč.
Dobro poznat teren za Mladena Materića, pronalazača nove
forme, koja, ne vezujući se ni za mimiku ni za teatar
pokreta ni za igru ni za pesmu - ne koristi reči, već
uprošćeno ponašanje, prodornost pogleda, osmeh.
"Iz svih razgovora koje sam vodio sa Peter Handkeom
u vezi sa komadom Vreme kada nismo znali ništa jedno
o drugom, naročito sam upamtio da ga je pisao tokom
meseci koji su prethodili rodjenju njegove ćerke. Kao
da je želeo da joj nešto kaže o svetu na koji će doći".
|
|
|
| FRANKOFONIJA |
Nedelja 26. mart u 11h00
Beogradsko dramsko pozorište
Mileševska 64a, www.bdp.co.yu
|
|
 |
Trupa LABISKU: Oz
Trajanje : 1h, na francuskom
Učestvuju: Tomas Danzajsen (saksofon),
Kristof Rizer (kontrabas), Etjen Priva (glas, udaraljke,
gitara, ulele) i Filip Kanpiš (pripovedač).
Scenografija i dekor: Patrik Kovaliv.
Karte su besplatne uz prethodnu rezervaciju.
U okviru manifestacija kojima se obeležava praznik Frankofonije,
Ambasada Švajcarske u Beogradu predstavlja muzičku bajku
Oz, pozorišne trupe Labisku iz Ženeve.
Predstava je radjena po knjizi Čarobnjak iz Oza Frenka
Bauma, ali se u njoj zapažaju i delovi drugih legendi
i lokalnih priča. Devojčicu je odnela snažna oluja i
tokom cele predstave, ona traži način da se vrati svojoj
kući u ... Ridishajm. Ostali deo predstave zavisi od
talenta pripovedača, Filipa Kampiša, veštine glumca
Etjena Privaa, muzičara Kristofa Rizera i Tomasa Dancajzena.
Priča se komplikuje na radost publike. Na svakoj etapi
je avantura bogatija za novu ličnost, novi izazov i
... novi glas, sve do formiranja divnog kvarteta. Čarolija
deluje, publika prati predstavu u jednom dahu, očarana
humorom i šalama glumaca - muzičara.
Publika se sve do kraja raduje u njihovom društvu, njihovim
avanturama i prati ih sve do završnice. Deca odlaze
sa ovog putovanja - priče sa malom melodijom u glavi,
pesmicom trupe Labisku.
 |
|
 |
|
|
|
|
KOMEDIJA-BALET
|
|
Komedija-balet Gradjanin plemić,
nastala po kraljevoj želji kao svojevrsni "smešni
turski balet", danas je jedan od bisera klasične
francuske kulture i uživa popularnost bez premca u najširoj
publici svih životnih doba. No, ovo delo nije igrano
na sceni u svom izvornom obliku još od 1670. godine.
Izvodjenje Gradjanina plemića u postavici trupe Poem armonik predstavljaće dakle prvi istinski
pokušaj da se predstava oživi i odigra u originalnoj
verziji, onoj istoj koju su Lili i Molijer u svoje vreme
lično predstavili Luju XIV u zamku Šambor. Zbog toga
je ova predstava jedinstvena.
Poem armonik je trupa muzičara-solista koji su se okupili
oko Vensana Dimetra kako bi udahnuli novi život odabranim
partiturama stare muzike i pokušali da ih predstave
široj javnosti. Bilo da je reč o pevanju ili o sviranju
na starim instrumentima, ova trupa prvenstveno traga
za izražajnim, autentičnim i, nadasve, poetskim tumačenjem
muzike i teksta. Od 1997. do danas, rad ansambla Poem
armonik u francuskoj muzici XVII veka izaziva oduševljenje
evropske štampe i publike.
U tumačenju ove trupe, koja majstorski vlada pokretom,
retorikom i plesom baroka, Gradjanin plemić iznova pleni svom silinom barokne predstave iz XVII
veka. Ovo muzičko i pozorišno remek-delo predstavlja
vrhunac žanra komedije-baleta: pružajući nam jedan svestrani
spektakl, ono nas uvlači u samu srž isprepletanih odnosa
izmedju različitih umetnosti.
Časopis Diapason proglasio je Vensana Dimetra "mladim
talentom 1999. godine", odajući mu na taj način
priznanje za rad sa trupom Poem armonik. Snimci ove
trupe, u izdanju diskografske kuće Alpha, u
štampi su dobili najlaskavija priznanja (godišnje nagrade Diapason d'or i Choc du monde de la Musique,
kao i preporuke časopisa Classica, Répertoire, Opéra
International,...).
Godine 2002, Vensan Dimetr je u Veneciji dobio Medjunarodnju
nagradu za ploče A. Vivaldi kojom mu je Fondacija Cini odala prizanje za vokalna izvodjenja sa
trupom Poem armonik.
Muzički
i umetnički direktor: Vensan Dimetr
Režija: Benžamen Lazar
Asistent reditelja: Luiz Moati
Koreografija: Sesil Rusa
Scenografija: Adlin Karon
Kostimi: Alen Blanšo
Rasveta: Kristof Naje
Šminker i vlasuljar: Matild Benmusa
Trajanje : 3h50 (sa pauzom) |
|
|
|
|
|
|
OMAŽ
|
BEKET
U BEOGRADU
Povodom stogodišnjice rođenja Samijela Beketa (1906 -
1989), Francuski kulturni centar se pridružuje Ateljeu
212 i Beogradskom dramskom pozorištu da bi odao počast
ovom piscu koga svi smatraju jednim od najvećih autora
20. veka.
U Francuskoj, projekat Pariz-Beket 2006/2007 je poseban
višedisciplinarni događaj koji predstavlja dela Samijela
Beketa kroz razne umetničke discipline. Po prvi put u
Francuskoj se prikazuje celokupno dramsko delo ovog pisca,
dakle 19 komada.
................................................................................................................
| Četvrtak 13. april 2006. u
19h00 |
|
Beogradsko
dramsko pozorište
Mileševska 64 a, www.bdp.co.yu
"Portret Samijela Beketa"
TV film Mire Otašević i Bojane Andrić (na srpskom)
 |
|
"Čekajući
Godoa"
TV film Valtera Asmusa, režija Samijela Beketa.
Igraju Rik Kluše, Alen Mendel, Bad Torp i Lari Held.
1988, 137 minuta (na engleskom) |
Petak 14. april 2006 u
19h00
"O,
lepi dani!"
Snimak predstave postavljene 1963. u pariskom pozorištu
Odeon, u režiji Rožea Blena. Igraju Madlen Reno
(Vini) i Režis Uten (Vili). 1971, trajanje 90 minuta
(na francuskom).
|
|
 |
................................................................................................................
Subota 15. april 2006. u 19h30
Atelje
212, Svetogorska 21
www.atelje212.co.yu
Otvaranje Izložbe "Beketijana" koja ilustruje
Beketov život i njegove slavne komade igrane na ovoj sceni
a koji su doneli slavu ovom pozorištu.
"Poslednja
Krapova traka"
Film po istoimenom komadu igranom u Ateljeu 212 sa velikim
glumcem Ljubom Tadićem, koji je preminulo prošle godine.
Režija Nedeljko Despotović, 2005. Idea plus i Atelje 212,
trajanje 48 minuta (na srpskom).
"Čekajući
God-A"
Film nastao po komadu "Čekajući Godoa" koji
je Sonja Savić režirala u svom andergraund pozorištu u
Pogonu DOB. Režija Petra Jakonića i Sonje Savić, 2006.
Trajanje 78 minuta (na srpskom).
|
|
|
| IGRA |
|
O.MORE
- u režiji Bernarda Montea
Nacionalni koregrafski centar iz Tura
O.More postavlja na scenu šest igrača iz različitih i
dalekih zemalja (Kenija, Gabon, Maroko, Grčka, Obala Slonovače)
kao i tri gnawa muzičara iz Maroka i svako od njih nam
nudi svoju verziju čovekovog ludila, kroz lik Otela, mletačkog
Mavra.
| Oslanjajući se za svoju režiju
na ovaj mitski lik, jedan od retkih crnih likova
velikog klasičnog zapadnjačkog repertoara, Bernardo
Monte šire postavlja sva pitanja koja ga zaokupljaju:
ideje zajedništva i odnosa prema drugima. To svoje
razmišljanje gradi na spoju diskursa o ludilu i
pokreta koji ga izražavaju. Radi se o dvostrukom
jeziku, verbalnom i telesnom, koji ima samo jedan
cilj: da otelotvori tragediju... |
|
 |
Ovaj snažni epski komad je nastao februara 2002. u pozorištu
Kvarc u Brestu i odmah je doživeo potpun uspeh.
 |
|
Koreografija: Bernardo
Monte
Asistent koreografa: Tal Bet-Alašmi
Igrači: Ervan Ase, Tufik Izediju, Bernardo
Monte,
Mani Asumani Mungaj, Dimitri Ckapkinis, Mark Ve.
Gnawa muzičari: Zine El Abidin Basis, Adil
Amini,
Lasen Midi.
Trajanje: 1h30
|
Koprodukcija: Association
Mawguerite,
Le Quartz/Scene nationale de Brest, Montpellier Danse
02..
|
|
|
| NOVI
CIRKUS |
Četvrtak 4. i petak 5.
maj u 20h30
Sava Centar, Milentija Popovica 9
www.savacentar.com
PLAN
B - Trupa 111
Režija : Fil Soltanof |
|
 |
Predstava Plan B, u režiji Fila Soltanofa iz Njujorka
a u izvođenju Trupe 111, spaja bogatsvo cirkusa, pozorišta
i videa. Afirmisala se kao spektakl novog sadržaja, tehnički
zahtevan i izvanredne estetike. Zasniva se na maštovitom
ponavljanju prostornog iskustva i zakona gravitacije kroz
poetski diskurs. Od kada je postavljena, ova predstava
je zadivila sve gledaoce, od Zagreba do Barselone, od
Honkonga do Hamburga.
"Krhka poezija, očaravajući
delovi predstave pune gracioznosti, čarobni trenutak pod
zvezdanim nebom; ovde se intuitivno, inspirisano i na
razne načine istražuje vertikalni plan koji predstavlja
pravu opsesiju. Akrobate, žongleri, pa čak i muzičari
ga prisvajaju, iskaču iz ladica ili propadaju kroz otvore.
Sve se izvodi s izvanrednom preciznošću, a kosina se ubrzo
pretvara u prostor u kome glumci uživaju klizajući."
- Mond
"Cela predstava je izgrađena na klizećoj površini.
Plan je postavljen pod uglom od 45 stepeni, pa od 90,
a zatim se pretvara u fasadu! Ljudi trče i susreću se
na njoj... Pokreti su tačni u milimetar, ima zvučnih lopti
i citata sličnih akcionom filmu. - Liberasion |
|
|
|
POZORIŠTE
|
|
Čarobno
dete i Kralj zmaj
POZORIŠTE MALOG OGLEDALA
U okviru 13. međunarodnog festivala dečjeg pozorišta
u Subotici
Tradicionalno pozorište kineskih
senki
Adaptacija,
postavka i izvođenje: Žan-Lik Penso
Muzika:
Bernar Šez
Dekor:
Hsu Fu Neng i Katrin Lari |
|
 |
Pod uticajem azijskog spektakla, Pozorište Malog ogledala,
od 1978. otkad ga je osnovao i koji i danas animira Žan-Lik
Penso, izvodi u Francuskoj i širom sveta predstave senki
i marioneta sa temama iz svetske mitologije i francuskog
repertoara.
Ovakvo pozorište zasnovano je na strogoj tehnici savlađivanoj
u Tajvanu tokom pet godina uz učitelja Li Tien Lu-a, junaka
filma “Gospodar marioneta”, reditelja Hou Hsiao Hsiena
.
Senke su zapravo umetnički predmeti rekonstruisani uz
primenu drevne kineske tehnike: bivolja koža isečena na
tanke trake postaje prozračna kako bi propuštala svetlost.
Oni predmeti koji su preživeli kulturnu revoluciju, u
kojoj su mnogi bili spaljeni, čine kolekciju Pozorišta
malog ogledala.
|
|
|
|
POZORIŠTE
|
|
Sterijino pozorje 2006
Princip Sterijinog pozorja je da prikaže
izbor predstava dramskih pisaca sa prostora bivše Jugoslavije,
a ujedno se organizuje i paralelni program.
Ove godine se slavi dvestota godišnjica rođenja i stopedeseta
godišnjica smrti poznatog srpskog dramaturga Jovana Sterije
Popovića. Ovom prilikom će festival biti domaćin 27. i
28. maja 2006. Međunarodnom seminaru pozorišnih kritičara
i teatrologa. Tim povodom biće prisutni najpoznatiji međunarodni
kritičari a među njima i francuski stručnjaci:
Šantal Boaron je pozorišni kritičar i urednik časopisa
„Ibi“. Napisala je svoju prvu kritiku 1981. posle boravka
na festivalu u Novom Sadu.
Žorž Bani je doktor filologije Univerziteta u Bukureštu
i doktor pozorišnih nauka. On je profesor na Institutu
pozorišnih studija Univerziteta Pariz III i zamenik direktora
časopisa „Pozorišne alternative“.
Žan-Pjer Žurden je glumac po obrazovanju, ali i reditelj,
kao i saradnik Antoana Viteza. Generalni je sekretar pozorišta
„Komedi fransez“.
|
|
|
|
PLES
|
Ponedeljak
5 - četvrtak 15. jun 2006.
Dom Omladine, Makedonska 22
PLESNI
ATELJE FABRISA LAMBERA
U saradnji sa organizacijom za savremeni ples "Stanica"
iz Beograda
Predstavljanje radionice : četvrtak 15. juni
2006.
(Vreme ce biti naknadno saopšteno na www.dancestation.org)
Fabris Lamber (1974) počinje da uči ples na Nacionalnom
konzervatorijumu u Grenoblu, a zatim u Nacionalnom centru
za koreografsku igru L'Esquisse. Posle osniva grupu
l'Expérience Harmaat, zatim sarađuje sa raznim trupama
i koreografima (Kubilaď Khan Investigations, Karolin
Karlson, Katrin Diveres). Potom stvara šest tačaka sa
svojom Harmaat trupom.Trenutno radi kao saradnik na
Nacionalnoj sceni Manež u francuskom gradu La Roš-sir-Ion.
„Stanica“ je beogradsko društvo čiji je cilj da savremenu
plesnu scenu u Srbiji osnaži i učini vidljivom i prepoznatljivom
za državne institucije kulture, partnere i sponzore
na lokalnom, regionalnom i evropskom nivou. |
|
|
|
POZORIŠTE
|
|
SIZVE
BANZI JE MRTAV
autori: Atol Figar, DŽon Kani i Vinston Nčona
Adaptacija na francuski jezik: Mari-Elen
Estjen
Režija: Piter Bruk
Igraju: Habib Dembele, Pico
Vomba Konga
U okviru 40. Međunarodnog pozorišnog festivala
u Beogradu (BITEF)
Piter Bruk, reditelj, glumac,
scenarista, rođen je u Londonu 1925. Od kada se
1970. godine nastanio u Parizu, osnovao je sa
Mišelin Rozan Međunarodni centar za pozorišna
istraživanja koji je 1973. preimenovan u Međunarodni
centar za pozorišno stvaranje, a oko kojeg se
okupila trupa glumaca, plesača i muzičara raznih
nacionalnosti sa kojom je ostvario brojne turneje
po Africi i Aziji.
Od 1974. direktor je Pozorišta Buf di Nor u Parizu.
Dobitnik je Kjotove nagrade 1991. godine.
Junak predstave, Sizve Banzi traga za "ispravnim papirima". Autori
se upuštaju u prikazivanje nasilnog, nehumanog
sistema aparthejda pokazujući njegovu besmislenu
i uzaludnu stranu i predskazujući njegovo urušavanje.
Predstava koja se humorom brani od realnosti posmatrajući
je sa distance ironično i podsmešljivo, uspeva
da prevaziđe okolnosti pod kojima je nastala i
postaje sveopšta priča koja oštro kritikuje svet
koji sve teže podnosi takozvane neispravne situacije.
"Šta se dešava u ovom prokletom svetu? Kome
sam potreban? Šta nije u redu sa mnom?"...
Koliko je na svetu Sizvija Banzija koji sebi postavljaju
ovakva pitanja?
.................................................................................................................
Paralelno sa BITEF-om, u
Beogradu i Novom Sadu održaće se Vojvođanski
susreti, u organizaciji evropskog
udruženja Les Rencontres (Susreti) a
pod pokroviteljstvom Grada Beograda. Ovi susreti
biće održani od 21. do 24. septembra na temu: Tokovi razmene pozorišnih dela, pokretljivost
umetnika u jugoistočnoj Evropi i uloga lokalnih
organizacija. U četvrtak 21. septembra u
15.00 u Domu Omladine (Makedonska 22) biće organizovan
okrugli sto čiji će moderator biti Milan Lučić,
direktor ovog centra.
Više detalja na www.lesrencontres.org kao i www.domomladine.org. |
|
|
|
|
POZORIŠTE
|
| |
Josef
NADJ
|
| Last
Landscape |
JOZEF
NAĐ: POSLEDNJI PEJZAŽ
komad za jednog igrača i jednog perkusionistu
Nastupaju: Jozef Nađ i Vladimir
Tarasov
Predstava je premijerno izvedena na
Festivalu u Avinjonu u julu 2005.
Trajanje: 45 minuta
U okviru 40. BITEF-a |
|
Ponedeljak 25.09.
i utorak 26.09. u 20.00
Jugoslovensko dramsko pozorište,
Kralja Milana 50
www.jdp.co.yu
www.theatremuseum.org.yu |
Jozef Nađ definiše projekat Poslednji Pejzaž kao "autoportret naspram jednog predela".
Ali predeo o kojem je ovde reč nije nikakva apstrakcija
niti nešto uopšteno. U pitanju je stvarni predeo
koji postoji na nekoliko kilometara od Kanjiže,
njegovog rodnog mesta u Vojvodini. O predelu koji
ga još od detinjstva privlači.
Poslednji Pejzaž čine razmišljanja koreografa
o kretanju i njegovom poreklu, koja uključuju
cikluse u prirodi, smenu godišnjih doba, tj. sve
procese obnavljanja, rađanja i nestanka.
U pozorištu senke i preobražaja gde se odigravaju
sve predstave Jozefa Nađa odvija se jedan novi
proces. Umesto da se oslanja na život i na tekstove
odabranih autora, što je bio njegov uobičajeni
pristup, koreograf ovde polazi isključivo od tela,
opažanja i sećanja na jedno mesto na koje se neprestano
vraća.
Predstava je postigla izvanredan uspeh kod publike
i kritike na Festivalu u Avinjonu 2005. Ove godine,
na 60. festivalu, Jozef Nađ izabran je za počasnog
umetnika.
IZLOŽBA
Minijature
U nedelju 24. septembra u 19.00 u Muzeju pozorišne umetnosti Srbije (Gospodar
Jevremova 19) biće svečano otvorena izložba originalnih
crteža Jozefa Nađa pod nazivom Minijature.
Izložba će trajati do utorka 26. septembra. |
|
|
|
| IGRA |
Subota
30. septembar i nedelja 1. oktobar u 20.00
BALET
ZA ŽIVOT
Morisa Bežara
Postavka: David Male
Koreografija: Moris Bežar
Muzika: Kvin, Volfgang Amadeus
Mocart
Kostimi: Đani Versaće
Tokom osamnaestogodišnjeg postojanja, trupa Bežar
Bale iz Lozane ostala je verna svom pozivu
da bude privilegovano sredstvo jednog od najplodnijih
koreografa ovog veka. Njegovi svetski poznati
baleti oduševili su milione gledalaca.
Bilo da nastupa u salama u Lozani ili na velikim
svetskim scenama kao što su Pariska opera ili
Boljšoi teatar, ova trupa od 35 igrača potvrđuje
svakim danom da klasičnom tehnikom mogu da se
izraze savremene težnje i preispitivanja, kao
i da otvorenost ka svetu, zaobilazeći utabane
staze, može da probudi zanimanje najšire publike.
"Moje koreografije su pre svega susreti:
sa muzikom, životom, smrću, ljubavlju... sa bićima
čija se prošlost i delo reinkarniraju u meni,
kao što se onaj plesač koji sam nekada bio reinkarnira
svaki put u novim igračima koji ga prevazilaze.
Muzika grupe Kvin je kao ljubav na prvi pogled.
Maštovitost, žestina, humor, ljubav, sve je tu.
Volim ih, oni me nadahnjuju, vode me i siguran
sam da Fredi Merkuri, s vremena na vreme, svira
klavir uz Mocarta u dalekoj No man's land u kojoj
ćemo se svi obreti jednog dana.
Ovo je balet o mladosti i nadi, budući da kao
nepopravljivi optimista još uvek verujem, uprkos
svemu, da The Show must go on, kao što peva grupa
Kvin."
Moris Bežar
U nedelju 1. oktobra u 11.00 (Sava
centar) članovi Bežar Bale iz Lozane održaće radionicu za decu sa posebnim potrebama u saradnji sa Mudra
teatrom.
|
|
|
|
|
OMAŽ
|
| POZORIŠTE |
|
 |
Ponedeljak 23. oktobar
u 20.00, Pozorište Duško Radović, Aberdareva
1
MALI
PRINC
Antoan de Sent Egziperi
Reditelj: Anja Suša
Scenograf: Zorana Petrov
Kostimograf: Maja Mirković
Kompozitor: Vladimir Pejković
Dramaturg i adaptacija teksta: Marija Karaklajić
U ulozi Malog princa: Jelena Ilić |
|
 |
Postavkom besmrtnog Malog princa, Malo pozorište
Duško Radović se pridružuje proslavi Egziperijevog
jubileja. Ovo nije prva inscenacija te poznate knjige
na sceni Radovića. Prethodna, lutkarska verzija
predstave postavljena je 80-ih godina u režiji Davora
Mladinova i doživela je preko 100 izvođenja. Najnovijom
scenskom adaptacijom ovog teksta, koju je uradila
mlada spisateljica Marija Karaklajić, potrudićemo
se da ponovo oživimo pomalo izgubljenu tradiciju
porodičnog pozorišta. U hektičnom vremenu u kom
živimo, roditelji imaju sve manje vremena da razgovaraju
sa svojom decom čiji se odlasci u pozorište najčešće
svode na organizovanu posetu preko vrtića ili škola,
što retko ostavlja prostora za ozbiljan razgovor
o predstavi sa svakim detetom ponaosob.
Zato bismo želeli da ovom predstavom koja se bavi
univerzalnim arhetipovima ljudskih odnosa kao što
su ljubav i prijateljstvo, ohrabrimo decu i roditelje
da se vrate ritualu zajedničkog dolaska u pozorište
i pogledaju predstavu koja ne poznaje starosne granice
baš kao ni Sent-Egziperijeva knjiga.
Produkciju predstave će pratiti kreativna
radionica sa decom, inspirisana knjigom Mali princ. Ova radionica, u organizaciji
Francuskog kulturnog centra i pozorišta Duško Radović,
odvijaće se u subotu 21. oktobra od 13.00
do 15.00 u Domu Sindikata (u okviru Festivala
dečjeg filma).
IGRA
Četvrtak 7. decembar
u 20.00
Bitef teatar, Skver Mire Trailović 1
MALI
PRINC
Antoan de Sent Egziperi
Koreografska fantazija |
|
 |
Koreografija i režija: Katarina Stojkov -Slijepčević
Muzika: Aleksandra Đokić
Kostimi: Saša Kukić
Scenografija: Žak Kukić
U ulozi Malog princa:
Miloš Isailović
Ova predstava je takođe u znaku proslave 60. godišnjice
prvog izdanja Sent-Egziperijeve knjige. Ovaj projekat,
spoj plesa i videoprojekcije saradnja je Baleta
Narodnog pozorišta, Bitef teatra, baletske škole
Lujo Davičo, Akademije Umetnosti i Francuskog
kulturnog centra. |
|
|
|
|
POZORIŠTE
|
PREDSTAVA
JE OTKAZANA!
NA
SVET Žoel Pomra
Reditelj: Lidovik Lagard
Ansambl JDP
Svetlo: Sebastjen Mišo
Prevod: Biljana Srbljanović |
|
 |
"Ovo je priča o porodici, o ocu i deci,
o patrijarhu, velikom industrijalcu, kakvu nam često
predstavljaju klasične tragedije. Ali ovde se radi
o tragediji vezanoj za naš svet, svet multinacionalnih
preduzeća, halapljivih komunikacija, nasilnih ljudskih
odnosa, samoće. U svakoj sceni nam svaki član porodice
otkriva intimne veze, tajne, želje i frustracije
porodičnog jezgra. Sva osećanja proizašla iz zatvorenog
porodičnog kruga - uspesi i neuspesi, ljubavi i
neljubavi, izdaje, saučesništva - rađaju se i razvijaju
između senke i svetlosti, govora i ćutanja..."
Žan-Fransoa Perje
Žoel Pomra je pisac i reditelj. Formira trupu Louis Brouillard
1990. i od tada realizuje svoje prve predstave:
Trilogiju (Pôles, Treize étroites tętes, Mon Ami),
Zahvaljujući svojim očima, Šta da radimo s njim?,
Na svet, Crvenkapa, Jednom rukom, Trgovci, Ovo dete.
Žoel Pomra postaje 2005. pridruženi (počasni) umetnik
u Centru za umetnosti i stvaralaštvo regija Savoja,
Šamberi i Ansi.
Lidovik Lagard (1962) realizuje svoje prve predstave u pozorištu
Komedi u Rensu i u pozorištu Granit u Belforu. Formira
svoju trupu 1996. i postavlja Kavkaski krug kredom
Bertolda Brehta (1998). Gostuje 2001. u Nacionalnom
pozorištu u Strazburu s postavkom Olly's prison
Edvarda Bonda. Takođe postavlja opere i redovno
sarađuje sa muzičkim direktorom Kristofom Ruseom:
u operi u Nansiju realizuje Cadmus et Hermione Žan-Batista
Lilija (2001), Actéon i Les Arts florissants Mark-Antoana
Šarpantjea (2004) kao i Veneru i Adonisa Anrija
Demarea (2006). Od 1993. sarađuje sa piscem Olivijeom
Kadioom na komadu Sśurs et frčres postavljenom u
pozorištu Granit u Belforu. Od 1997. adaptirao je
i postavio poslednja njegova dela: Le Colonel des
Zouaves (1997), Retour définitif et durable de l'ętre
aimé (2002) i Fairy queen (2004). 2004. pozvan je
da gostuje na Avinjonskom festivalu gde postavlja
Le Colonel des Zouaves i Fairy queen, a zatim i
Oui, dit le trčs jeune homme Gertrude Štajn. Njegove
predstave gostuju po celoj Francuskoj i u svetu
(u Montrealu, Berlinu, Njujorku, Torinu). Za Avinjonski
festival 2007. priprema Šekspirovog Ričarda III
u adaptaciji flamanskog pisca Petera Verhelsta. |
|
 |
|
 |
|
|
|
|
|
|
|
français
.gif){kind=logo}
