Stvaralaštvo i izazovi veštačke inteligencije

CREATIVE PULSE
Sreda 30. septembar 2026 – 18h00, Central Hall, MTS Dvorana

Stvaralaštvo i izazovi veštačke inteligencije | Panel | 3 x 45 min

U oblastima stvaralaštva, vizuelnih umetnosti, filma, muzike i književnosti, umetnici se koriste modelima veštačke inteligencije za generisanje slika, zvukova i tekstova. Za mnoge umetnike, veštačka inteligencija predstavlja osetljiv materijal. Ona pomera pogled, preoblikuje kreativne procese i otvara nove prostore za eksperimentisanje. Ali ova transformacija sa sobom nosi i politička i kulturna pitanja. Ona direktno dovodi u pitanje nestanak greške, težinu infrastruktura, pristrasnosti koje uslovljavaju našu budućnost i našu zavisnost od tehnologija.

Govornici:

• Pierre Fautrel (Obvious kolektiv),
• Justine Emard (vizuelna umetnica),
• Miroslav Kostić (dizajner)

Partner: AI Asocijacija Srbije

OBVIOUS

Obvious je francuski trio umetnika i istraživača koji koristi algoritme veštačke inteligencije za stvaranje umetničkih dela. Njihov rad je dospeo u žižu javnosti 2018. godine, kada je jedna od njihovih slika prodata u aukcijskoj kući Christie’s u Njujorku, što je predstavljalo svojevrsni presedan u ovoj oblasti. Njihova dela, na raskršću klasične umetnosti i najnovijih tehnologija, od tada su izlagana u najvećim svetskim muzejima. Predstavlja ih galerija Danysz, poznata po otkrivanju novih umetničkih talenata.

Kao pioniri digitalne umetnosti, oni su ujedno i prvi francuski umetnici koji su stvarali NFT-jeve. Kroz svoj rad i saradnje (Nike, Alpine, Opera u Parizu), Obvious nastoji da istraživačke alate stavi na raspolaganje stvaraocima iz svih oblasti, kako bi pokrenuo narednu vizuelnu i umetničku revoluciju.

Obvious je 2023. godine osnovao svoju istraživačku laboratoriju za veštačku inteligenciju u partnerstvu sa Univerzitetom Sorbona, sa ciljem razvoja novih algoritama namenjenih umetničkom stvaralaštvu i njihovog učinjavanja dostupnim kroz open source. Ova vizija je konkretizovana 2024. godine projektom „Imagine“, realizovanim u saradnji sa Institutom za mozak u Parizu, u okviru kojeg koriste AI i MRI snimanja kako bi predstavili vizuelnu imaginaciju na osnovu same moždane aktivnosti. Projekat je rezultirao naučnom publikacijom i izložbom u Parizu i Seulu.

Godine 2026. Obvious će predstaviti Molière Ex Machina, sveobuhvatno delo koje spaja pozorište i veštačku inteligenciju, osmišljeno u saradnji sa Univerzitetom Sorbona, u kojem generativni modeli, kombinovani sa znanjem stručnjaka, vraćaju na scenu genij Molièrea u Versaju.

Linkovi društvenih mreža:

• Instagram: https://www.instagram.com/obvious_art/
• Sajt: https://www.obvious-art.com/
• Video: L’astrologue ou les faux présages: https://www.youtube.com/watch?v=DwZ0Fz61x1Y

JUSTINE EMARD

Justine Emard je vizuelna umetnica. Živi i radi u Parizu.

Njen rad istražuje nove odnose koji se uspostavljaju između naših egzistencija i tehnologija. Kombinujući različite medije slike – od fotografije do videa i virtuelne stvarnosti – ona svoj rad pozicionira na preseku neuronauka, objekata, organskog života i veštačke inteligencije.

Njen rad je predstavljen u muzejima kao što su NRW Forum (Diseldorf), National Museum of Singapore, Moscow Museum of Modern Art, Cinémathèque québécoise (Montreal), Mori Art Museum (Tokio), MOT Museum of Contemporary Art Tokyo, Irish Museum of Modern Art (Dablin), Barbican Center (London), World Museum (Liverpul), Fondation Pernod Ricard (Pariz), Jeu de Paume (Pariz), CNES – Nacionalni centar za svemirske studije (Pariz), Louvre (Lens), Grand Palais Immersif (Pariz) i ZKM – Center for Art and Media (Karlsrue). Učestvovala je na međunarodnim bijenalima, između ostalog na Bijenalu savremene umetnosti u Moskvi (Rusija), Trijenalu u Tongjongu (Južna Koreja), Bijenalu u Karačiju (Pakistan), kao i na Bijenalu u Čengduu i Međunarodnom bijenalu u Pekingu (Kina).

Godine 2017. dobila je rezidenciju Hors-les-murs Francuskog instituta za projekat u Tokiju. Godine 2020. bila je dobitnica nacionalne fotografske komisije „IMAGE 3.0“, koju su dodelili CNAP (Nacionalni centar za vizuelne umetnosti) i Jeu de Paume u Parizu. Tokom 2021–22. i 2023–24. bila je gostujuća umetnica-profesorka u Le Fresnoy, Nacionalnom studiju za savremene umetnosti u Francuskoj.

Godine 2023. dobila je nagradu „100 femmes de culture“ u Francuskoj.

Justine Emard je umetnička direktorka stalne izložbe Francuskog paviljona na Svetskoj izložbi u Osaki 2025. godine.

Godine 2026. biće na rezidenciji u Villa Albertine, u Bostonu i Njujorku, gde će raditi na projektu u saradnji sa Massachusetts Institute of Technology (MIT), a u Lieu Unique u Nantu otvoriće samostalnu izložbu.

Njena dela deo su više nacionalnih i međunarodnih kolekcija.

Linkovi društvenih mreža:

• Instagram: https://www.instagram.com/justineemard/?hl=fr
• Sajt: https://justineemard.com/
• Video: https://www.youtube.com/watch?v=zvYYkGRhBn4

MIROSLAV KOSTIĆ

Miroslav Kostić je dizajner i strateg za razvoj proizvoda. Živi i radi u Novom Sadu. Poseduje master diplomu iz oblasti vizuelnih komunikacija Akademije umetnosti u Novom Sadu.

Više od petnaest godina pravi softvere za velike tehnološke kompanije: aplikacije za poslovnu komunikaciju koje koriste multinacionalne kompanije, platforme za fitnes u virtuelnoj stvarnosti, alate za poslovnu inteligenciju i mobilne proizvode zasnovane na senzorima ili platformama koje su u tom trenutku aktuelne I tehnološki napredne. U sklopu svojih aktivnosti,  bavi se mestom AI-ja u softveru, problemima izbora platformi i načinima da ljudska procena ostane uključena tamo gde nivo kvaliteta to zahteva.

Novim tehnologijama uglavnom pristupa tako što nešto napravi koristeći ih. Kreirao je NeutronField, jedno od prvih tržišta za promptove za generisanje slika pomoću AI-ja, polazeći od ideje da prompt predstavlja oblik autorstva i da zaslužuje da bude plaćen. O njegovom radu pisao je TechCrunch, a principe na kojima se projekat zasnivao, odnosno sintezu slika vođenu sintaksom, predstavio je na CGA konferenciji u Beogradu 2023. godine.

Isti pristup prisutan je i u ostatku njegovog rada: aplikacija koja koristi LIDAR za prenošenje skice u odgovarajućoj razmeri na zid namenjen muralistima, dizajn interfejsa za virtuelnu stvarnost u vreme kada za ovu oblast još nisu postojale konvencije, kao i radna stanica koju je sam projektovao i ručno izradio.

Ovaj pristup je najvidljiviji u njegovim filmovima. On režira filmove uz pomoć AI-ja o događajima koji nikada nisu bili snimljeni, rekonstruišući dokumentovane periode istorije Novog Sada za koje nisu sačuvani pokretni snimci.

Fear in Ratzenstadt (2026) je kratki film folk horora čija je radnja smeštena u Ratzenstadt, stariji nemački naziv za grad, koji znači „grad Srba“. The Almaška Church (2026) je dokumentarni film o crkvi koja je izgrađena oko starije crkve, koja je zatim demontirana i izneta kroz ulazna vrata.

Svaki film on realizuje od početka do kraja, kombinujući više generativnih modela u okviru jednog procesa, pri čemu se svaki kadar analizira, odbacuje ili ponovo generiše sve dok ne bude odgovarajući. AI se pritom tretira kao skup produkcionih alata, a ne kao autonomni filmski autor.

Do ove prakse došao je kroz tradicionalno filmsko stvaralaštvo, a ne kroz prompting. Napisao je i režirao animirani kratki film Akamaru Monogatari (2009), a radio je i kao storyboard artist na dugometražnim filmovima Autumn in My Street (2009) i Withering (2013).

• Sajt: https://www.kostic.design
• Video:
  Fear in Ratzenstadt: https://www.kostic.design/motion/fear-in-ratzenstadt
  The Almaška Church: https://www.kostic.design/motion/the-alma%C5%A1ka-church