Demokratija i kosmopolitizam danas i sutra

Učestvuju: Katrin Kolio-Telen, Mikael Fesel i Igor Krtolica

U Evropi, ali i širom sveta, svedoci smo snažnih tendencija: jačanja „populizama“ (koji preispituju političko delovanje, ekonomske nejednakosti, ali i društvene nepravde), rastuće tenzije oko „migrantske krize“ (koja je povezana sa uslovima pristupa tržištu rada i sa nacionalnom pripadnošću), sve jačih razmirica oko „problema granica“ (koje ponekad vode i do podizanja pravih zidova) i last but not least, produbljivanja, više nego ikada, „ekološke krize“ sa kojom će ubuduće čitavo čovečansto morati kolektivno da se suoči. Ove snažne tendencije neophodno navode na razmišljanje o novim odnosima između demokratije i kosmopolitizma, odnosima između građanstva i prava na svetskoj razini. Kakva demokratija i kakav kosmopolitizam su nam potrebni ubuduće? Pod demokratijom obično podrazumevamo „vladavinu naroda“; no zar ne bi pre trebalo u njoj videti „političko osvajanje prava“, kao što sugeriše Katrin Kolio-Telen? Kosmopolitizam pak uobičajeno podrazumeva sagledavanje čoveka kao „građanina sveta“ i neophodnost izgradnje pravnih institucija sposobnih da odgovore na ovaj zahtev; ali ne bi li trebalo pre u njemu videti, kao što upućuje Mikael Fesel, zahtev za pravdom u jednom neizbežno nesavršenom svetu?

Katrin Kolio-Telen je profesor filozofije na Univerzitetu u Renu, član Univerzitetskog instituta u Francuskoj. Njeno značajno delo je La démocratie sans « démos », PUF, 2011, Paris.

Mikael Fesel je profesor filozofije na Politehničkoj školi, član Univerzitetskog Instituta u Francuskoj. Objavio je Après la fin du monde. Critique de la raison apocalyptique, Le Seuil, 2012, Paris

Igor Krtolica je filozof istraživač pri Institutu za Filozofiju i društvenu teoriju u Beogradu. Objavio je Gilles Deleuze, PUF, 2015, Paris

Ulaz slobodan. Simultani prevod (francusko-srpski).