Izložba slika Vladimira Lalića
Svetlost iz senke – o delima Vladimira Lalića
Prihvatanje slojevite prirode čoveka, koja objedinjuje dobro i zlo, uspešno je iskorenjeno lepim religioznim vaspitanjem. Od mita o Minotauru do Adama i Hrista, razvija se misao o uzdizanju čoveka iz propadajućeg materijalnog sveta i oslobađanju od razarajućeg delovanja strasti i želje. Umetnost neretko kvalifikuje ovu humanu osobenost, dok se teorija trudi da obrazloži to kritičkim odnosom prema stvarnosti, ludilom ili jednostavno poremećajem vrednosti.
Vladimir Lalić osvetljava mračne, bolne i uznemirujuće porive, bučno i virtuozno. Lalićeva slika je pozornica na kojoj se besramno smenjuju prizori autorove intimne groteske. Karakteri igraju simboličku i stvarnu ulogu u istoj ravni. S tim u vezi je i njihova predstava manje ili više realistična. Dok je u tematskom smislu ekspresivan u tehničkom pogledu Lalić je precizan i uravnotežen. Njegova sposobnost da ovlada prostorom slike učvršćuje uznemirujući sadržaj do nivoa napetosti koja se u posmatračevom iskustvu razrešava kroz suočenje sa sopstvenom ambivalentnošću. Kad pogledamo u lice svom strahu često ćemo se susresti sa odrazom u ogledalu. Ono što nas najviše plaši jeste odsustvo (samo)kontrole.
Humor je prisutan kao kontrapukt dramatičnoj tematici koja je u fokusu Lalićevog rada. Izraz je otpora koji autor pruža identifikaciji sa tim sadržajem. On je zapravo deus ex mahina, objektivni i nepristrasni glas umetnika, slobodni duh koji svedoči ličnim i kolektivnim mizerijama i patnjama.
U seriji portreta Lalić otkriva prošireno promišljanje medija crteža dok se istovremeno bavi dualističkim paradoksom sa početka ove priče. U ambijentalnoj instalaciji svetlost je u službi senke tehnički i simbolično – kao što život ne postoji bez smrti, tako je i tama porpište čovekovog prosvetljenja. Umetnost Vladimira Lalića je zapravo romantična. Strastveni zanos koji razdire bolom telo umetnika/ ljubavnika priziva u sećanje stihove velikog pesnika: „Nasilni užici imaju nasilne krajeve… i u svom trijumfu umiru, kao vatra i prah“ .
Ksenija Marinković, istoričarka umetnosti
Prelistajte katalog izložbe:
