Književni susreti: Molijerovi dani
Molijerovi dani nude nam svakog proleća, u gradovima Srbije, prostore susreta sa savremenim frankofonim književnim stvaraocima, prevodiocima, izdavačima, čitaocima. Ovogodišnje, 18. izdanje, biće u bojama životopisa velikana XX veka, Deride, Ferencija, Eržea, razgovaraćemo o čuvenom Tintinu, sve ovo zahvaljujući gostovanju svestranog Benoa Petersa, biografa, esejiste… ali i nadaleko poznatog strip scenariste, teoretičara i pesnika stripa, koji će nas provesti kroz svoje legendarne Opskurne gradove.
Danilo Kiš, div književnosti, povezaće nas po ko zna koji put, snagom svoga pera, zahvaljujući gostovanju Paskal Delpeš, koja je na francuski prevela njegova dela i biografiju. Otkrićemo romansijerku Karol Fiv i saznati kako je njen iznenađujući, na prvi pogled jednostavan, stil pripovedanja osvojio francuske čitaoce i kritičare. Najmlađi posetioci, kroz razgovore i radionice, upoznaće novog junaka Tiću, ali i druge likove autorke An-Gael Balp, koja odmerenim rečima piše o najrazličitijim temama za decu i mlade. Saznaćemo zašto je u Francuskoj zvučna knjiga sve traženija, zahvaljujući Valeri Levi-Susan, koja je, kao direktorka Audiolib-a, objavila na hiljade audio knjiga iz raznih oblasti. Predstavićemo vam darovitu Nevenku Balanesković i njene divne prevode poezije nemačkih i francuskih pesnika XIX veka.
Ove godine priređujemo za vas Frankofoni salon knjige – eto još jedne prilike da posetite medijateku Francuskog instituta u Beogradu, obučenu u sajamsko ruho, ukrašenu štandovima sa brojnim delima frankofonih autora, na srpskom i francuskom jeziku! Salon se potom seli u novosadsku knjižaru Zenit.
Pored toga, ugostićemo tradicionalno i najmlađe pripadnike akademske zajednice, članove žirija i njihove profesore, iz Beograda, Novog Sada, Niša i Kragujevca, koji će proglasiti dobitnika svoje nagrade – već popularnog Gonkurovog izbora studenata Srbije.
Uz zahvalnost svim gostima, partnerima i srpskim učesnicima, kreativcima, izdavačima, prevodiocima, knjižarima, autorima, kritičarima, glumcima, muzičarima… koji će dati svoje obeležje ovoj manifestaciji, zakazujemo vam lepe susrete, uz dobrodošlicu na Molijerove dane!
Sonja A. Filipović,
urednica programa i koordinatorka Molijerovih dana
Zahvaljujemo Delegaciji Evropske unije u Srbiji na podršci.
Partneri Francuskog instituta: Académie Goncourt, Gallimard, Minuit, P.O.L, Seuil, Karpos books, Kreativni centar, Zepter Book World, Besani, Makart, Lokomotiva, Kulturni centar Beograda, BINA, Goethe-institut Srbija, Zenit books, Bulevar books, Narodna biblioteka Srbije, Narodna biblioteka „Vuk Karadžić“ u Velikom Gradištu, Audio biblioteka Saveza slepih Srbije, SKC Kragujevac, Univerziteti u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, Clio, Darma, Darkwood, FMK knjige, Najkula, Ambasada Francuske u Srbiji.
PONEDELJAK 11. MAJ 2026.
18h – Beograd, Francuski institut, Knez Mihailova 31
O životu Žaka Deride
Učestvuju: Benoît Peeters, biograf, Branko Romčević, filozof, Dejan Aničić, izdavač
UTORAK 12. MAJ 2026.
18h – Novi Sad, Bulevar books, Bulevar Mihajla Pupina 6
Šandor Ferenci, „enfant terrible“ psihoanalize
Učestvuju: Benoît Peeters, biograf, Dragan Prole, filozof
SREDA 13. MAJ 2026.
17h – Beograd, Francuski institut, Knez Mihailova 31 (1. sprat)
Obožavam da slušam knjige!
Razgovor o sve popularnijim audio knjigama
Učestvuju: Valérie Lévy-Soussan (Audiolib), Aleksandar Petrović (Slušaj), Boris Dončić, (Audio biblioteka), Sonja A. Filipović, moderatorka
18h – Beograd, Francuski institut, Knez Mihailova 31
Otvaranje Salona frankofone knjige (13-16. maj, od 11h do 20h)
Vreme je da na našem tradicionalnom, izložbenom i prodajnom, Frankofonom salonu knjige, u Beogradu i Novom Sadu, pokažemo najraznovrsnije prevode sa francuskog, koje su objavili srpski izdavači beletristike, esejistike, stripova, dečje knjige… Mnogi od njih objavljeni su uz podršku francuske vlade. Biće tu i knjiga na francuskom! I zanimljivih razgovora! Dođite i osetite, u srcu Beograda i Novog Sada, frankofonu sajamsku atmosferu, doživite susrete koji se pamte!
Zahvaljujemo distributeru Makart, knjižari Zenit i svim izdavačkim kućama u Srbiji učesnicima Frankofonog salona knjige 2026!
19h15 – Beograd, Francuski institut, Knez Mihailova 31 (1. sprat)
Zašto volimo Tintina?
Razgovor o stripu Tintin i njegovom tvorcu Eržeu
Učestvuju: Benoît Peeters, teoretičar stripa, Dejan Savić, izdavač, Amos Reichman, moderator
ČETVRTAK 14. MAJ 2026.
Beograd, Ambasada Francuske (uz pozivnicu)
Gonkurov izbor studenata Srbije 2026 – proglašenje laureata
Studenti univerziteta u Beogradu, Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu, pod pokroviteljstvom Akademije Gonkur, biraju svake godine svog favorita od četiri romana iz poslednje selekcije za nagradu Gonkur u Francuskoj. Prevod romana na srpski objavljuje se sledeće godine. Lepa prilika da se otkriju frankofona dela koja preporučuju mladi!
17h – Beograd, Francuski institut, Knez Mihailova 31 (1. sprat)
Zaboravljena prijateljstva: Jugoslavija i antikolonijalni frankofoni svet (FMK)
Učestvuju: Aleksandra Perišić i Sima Kokotović
(na srpskom, bez prevoda)
18h – Beograd, Kulturni centar Beograda, Artget, Trg Republike 5
Arhitekura i strip – Opskurni gradovi
Učestvuju: Benoît Peeters, strip scenarista, Anđelka Bnin-Bninski, arhitekta, Pavle Zelić, strip kritičar i scenarista
U okviru BINA festivala (na engleskom)
PETAK 15. MAJ 2026.
13h – Beograd, Francuski institut, Knez Mihailova 31
Tića i družina Vesele lame, predstavljanje knjige i dečja radionica
Učestvuju: Anne-Gaëlle Balpe, autorka, Jelena Dragojlović, izdavač
17h – Beograd, Francuski institut, Knez Mihailova 31 (1. sprat)
Svi putevi Manija Larsenea (Darkwood), o delu i temama francuskog strip maestra
Učestvuju: Dragan Jovanović, Branislav Glumac
(na srpskom, bez prevoda)
19h – Beograd, Francuski institut, Knez Mihailova 31 (1. sprat)
Zašto (još uvek) kupujemo iluzije? (Darma)
razgovor o Potrošačkom društvu Žana Bodrijara
Učestvuju: Svetlana Jajić i Stefan Piper
(na srpskom, bez prevoda)
SUBOTA 16. MAJ 2026.
11h – Beograd, Knjižara Kreativni centar, Makedonska 10
Tića i družina vesele lame, dečja radionica
Učestvuju: Anne-Gaëlle Balpe, autorka, Jelena Dragojlović, izdavač
13h – Beograd, Francuski institut, Knez Mihailova 31
Moje priče za decu, razgovor sa autorkom An-Gael Balp
Moderator: Branka Kostić
18h – Beograd, Francuski institut, Knez Mihailova 31 (1. sprat)
Sefard, predstavljanje romana Elijet Abekasis, uz muziku (Clio)
Učestvuju: Tihomir Brajović, Milica Vinaver, Sanja Kosanić
(na srpskom, bez prevoda)
UTORAK 19. MAJ 2026.
19h – Veliko Gradište
Narodna biblioteka „Vuk Karadžić“, Kneza Lazara 6
Žena na telefonu
Učestvuju: Carole Fives, autorka, Vladimir Pavlović, pisac, Milena Dimitrijević, moderatorka
SREDA 20. MAJ 2026.
15h – Kragujevac
Studentski kulturni centar, Radoja Domanovića 12
Žena na telefonu
Učestvuju: Carole Fives, autorka, Bojan Savić Ostojić, prevodilac
Novi Sad, Knjižara Zenit, Njegovševa 24
Otvaranje Salona frankofone knjige (20-23. maj)
ČETVRTAK 21. MAJ 2026.
19h – Beograd, Francuski institut, Knez Mihailova 31
Žena na telefonu – književno-muzičko veče
Učestvuju: Carole Fives, autorka, Svetlana Bojković, glumica, Bojan Savić Ostojić, prevodilac, Malo Carpentier, vokal-gitara, Sonja A. Filipović, vokal
PETAK 22. MAJ 2026.
18h – Beograd, Narodna biblioteka Srbije, Skerlićeva 1
50 godina od objavljivanja romana Grobnica za Borisa Davidoviča
Tribina i izložba o Danilu Kišu
Učestvuju: Pascale Delpech, prevodilac, Mihajlo Pantić, književni kritičar, Muharem Bazdulj, pisac, Isidora Injac, moderatorka, Olga Krasić-Marjanović, autorka izložbe o Danilu Kišu
UTORAK 26. MAJ 2026.
19h – Belgrade, Goethe institut, Knez Mihailova 50
Pesniče, gde si ? / Dichter, wo bist du?
Novo čitanje francuskih i nemačkih klasika
Učestvuju: Nevenka Balanesković, prevoditeljka poezije, Teodora Jović, germanista, Nikola Bjelić, romanista, Biljana Pajić, moderator
GOSTI
Benoa Peters je pisac, biograf, scenarista i scenograf, profesor i teoretičar stripa, filozof (mentor mu je bio Rolan Bart), čiji književni opus obuhvata kritiku i stvaralaštvo. Kao biograf, afirmisao se značajnim delima, posvećenim Žaku Deridi, Polu Valeriju i Šandoru Ferenciju, u kojima razvija pristup koji je istovremeno intelektualan i narativan u sagledavanju misaonih puteva. Jedan je od najvećih stručnjaka i poznavalaca strip autora Eržea i njegovog čuvenog junaka Tintina, kojima je posvetio niz eseja i referentnu biografiju (Erže, Tintinov sin), doprinoseći priznavanju stripa kao predmeta proučavanja. Konačno, i sam je značajan akter devete umetnosti, pre svega kao scenarista čuvene strip serije Opskurni gradovi (Les Cités obscures), koju realizuje sa crtačem Fransoa Skuitenom (François Schuiten), a kroz koju razvijaju složeni univerzum koji spaja arhitekturu, imaginaciju i filozofsku promisao.
Izdavačka kuća Karpos objavila je na srpskom njegovu Biografiju filozofa Žaka Deride (u prevodu Melite Logo Milutinović i Jelene Stakić), kao i Biografiju Šandora Ferencija, „enfant terrible“ psihoanalize (u prevodu Milice Rašić). Izdavačka kuća Lokomotiva objavila je na srpskom njegov strip Povratak kapetana Nema, iz serijala Opskurni gradovi (u prevodu Nenada Filipovića). U ovoj veoma lepoj knjizi prepliću se strip, ilustrovana priča i istorija samog Žila Verna… Nekoliko albuma iz ove serije objavljeno je i na hrvatskom jeziku u izdanju Fibre.
Valeri Levi-Susan dala je ogroman doprinos razvoju audio knjige u frankofonom svetu, objavivši zvučne verzije više od hiljadu književnih dela (beletristika, društvene nauke, praktične knjige). Naime, od 2007. do 2023. bila je generalna direktorka, a potom predsednica administrativnog saveta, izdavačke kuće Audiolib (pri izdavačkim kućama Hachette Livre i Albin Michel). Predsedavala je komisijom za zvučne knjige pri Nacionalnom izdavačkom sindikatu (SNE) i učestvovala u radu Komisije za digitalnu ekonomiju pri Nacionalnom centru za knjigu (CNL). Nosilac je ordena Viteza umetnosti i književnosti.
Studirala je uporedo ekonomiju i književnost (na Sorboni). Od 1998. radila je kao direktorka marketinga i projekata u sektoru za kulturna dobra i izdavaštvo, pre svega u okviru književnog kluba France Loisirs, gde je pokrenula digitalni projekat oko audio knjige, koji je doveo do osnivanja Audioliba 2007. godine.
An-Gael Balp živi i radi u Parizu. Pisanje romana je njena strast, a knjige koje su je oduševljavale u detinjstvu za nju su još uvek neiscrpan izvor inspiracije. Svoju fascinaciju svetom i doživljaje iz detinjstva želi da prenese deci sopstvenim pričama. Objavila je stotinu naslova, slikovnica, romana za mlade i „tek odrasle“, ilustrovane romane ili knjige-igre, kod najpoznatijih francuskih izdavača. Uveliko je prevođena na mnoge jezike, a neka od njenih dela su pretočena u pozorišne komade. Njen roman Strašna bibliotekarka osvojio je 2021. godine nekoliko značajnih nagrada. Često učestvuje na književnim festivalima i posećuje škole kako bi kod dece podstakla strast za čitanjem.
Nova strip edicija izdavačke kuće Kreativni cenatar, Tića i družina Vesele lame donosi nam duhovite priče pune dinamike, u kojoj petoro drugara rešava svakodnevne školske zavrzlame na originalne, dovitljive načine, zabavljajući i sebe, ali i čitaoce. Ovaj serijal pravi je izbor za decu koja uče da čitaju ili uvežbavaju čitalačke veštine. Tekst u oblačićima je jednostavan i pregledan, a živopisne ilustracije, koje prikazuju avanture ove družine, olakšavaju razumevanje dijaloga. An-Gael Balp je autorka tekstova, ilustrovala ih je Zoe Plan, na srpski objavio Kreativni centar, a prevela Zorana Rackov.
Karol Fiv je francuska književnica čije delo suptilno istražuje međuljudske odnose, porodične tenzije i krhkosti svakodnevice. Proslavila se romanima i kratkim proznim formama u kojima dominira sveden stil, obojen glasovima i tišinama, kao u delima Que nos vies aient l’air d’un film parfait (Neka naši životi budu poput filmova) ili Tenir jusqu’à l’aube (Izdržati do zore). Takođe je autorka zbirke priča posvećene Kamij Klodel. Njen kratki roman Žena na telefonu (Une femme au téléphone) predstavlja jedno od njenih najznačajnijih dela, koje je naišlo na široko priznanje zbog svoje istančanosti i sposobnosti da iz minimalističke situacije izvuče snažnu emociju. Knjiga ima originalnu formu: zamišljena je kao duga telefonska konverzacija između starije žene i njene ćerke, pri čemu se reči ćerke ne prenose direktno. Kroz ovaj postupak, Karol Fiv oblikuje jedinstven glas koji je istovremeno običan i duboko dirljiv i koji postepeno otkriva usamljenost, raspad porodičnih veza, strah od bolesti i želju za životom. Svojim pročišćenim stilom i imerzivnim narativnim postupkom, Žena na telefonu prikazuje svakodnevicu iz potresne perspektive, pretvarajući običan razgovor u istinsku intimnu dramu. Roman je na srpski preveo Bojan Savić Ostojić, a objavio Zepter Book World.
Paskal Delpeš je studirala slovenske jezike (ruski i srpsko-hrvatski) i antropologiju Balkana. Istaknuti je književni prevodilac (dobitnica nagrade Prix Halpérine-Kaminsky Consécration, 2013). Sa srpsko-hrvatskog na francuski prevela je dela Danila Kiša (Čas anatomije, Grobnica za Borisa Davidoviča, Rani jadi, Enciklopedija mrtvih...), nekoliko romana nobelovca Ive Andrića (Na Drini ćuprija, Travnička hronika…), kao i mnoga druga dela srpskih i hrvatskih autora, ujedno radeći na njihovom predstavljanju u Francuskoj. Sa engleskog na francuski prevela je biografsku knjigu Marka Tompsona Izvod iz knjige rođenih: priča o Danilu Kišu.
Dugo godina bila je prevodilac pri francuskom Ministarstvu spoljnih poslova. Bila je angažovana u okviru OEBS i OUN tokom i nakon jugoslovenskih konflikata, nekoliko godina je boravila na Kosovu. Bila je savetnik za kulturu i saradnju pri ambasadi Francuske u Prištini, potom u Beogradu. Nakon toga bila je direktorka Francuske alijanse u Šangaju. Aktivno se bavi prevođenjem i, kao nosilac prava, posvećena je predstavljanju, širom sveta, dela Danila Kiša, koja su prevedena na više od četrdeset jezika. Nosilac je ordena Viteza umetnosti i književnosti.
Nevenka Balanesković je poliglota, prevodilac, esejista. Studirala je najpre nemački jezik na Univerzitetu u Beogradu, paralelno slušajući rumunski jezik. Godinu dana po diplomiranju, upisuje se na Odsek za anglistiku na Univerzitetu u Nišu. Nakon više od tri decenije od sticanja druge diplome, odlučuje da studira po treći put, upisuje i u roku završava francuski jezik i književnost na Univerzitetu u Nišu.
Odabravši najlepše dragulje poezije svetskih klasika, koji su na nju ostavili najveći utisak, upušta se u zahtevnu avanturu prevođenja, zapravo prepevavanja sa nemačkog, francuskog, rumunskog, engleskog jezika i tako nastaju njene zapažene zbirke prevoda. Osim toga, posvećuje se pisanju kratkih eseja o rečima i stvara knjigu Poetski pojmovnik, azbučnik pesničkog i razgovornog jezika.
Zbirka poetskih prevoda-prepeva Pesniče, gde si? Novo čitanje francuskih i nemačkih klasika obuhvata devedeset osam prepeva, razvrstanih u dvadeset četiri tematski povezane celine, koje autorka uvodi kratkim proznim zapisima, nudeći pojašnjenja i moguću interpretaciju u skladu sa vlastititm asocijacijama i sopstvenim poetskim senzibilitetom.
