14 maj - 17 maj 2018 / Beograd, Kragujevac, Niš, Novi Sad

Molijerovi dani – Knjiženstvenost

Ovog proleća obradovaćemo čitaoce širom Srbije, u okviru 10. Molijerovih dana, susretima sa tri izuzetne francuske književnice. Kamij Lorans, Mjurijel Barberi i Natali Azule predstaviće svoje stvaralaštvo kroz razgovore sa čitaocima, prevodiocima, izdavačima, piscima, novinarima…

Gonkurova nagrada studenata Srbije
Studenti iz Beograda, Kragujevca, Niša i Novog Sada, pod pokroviteljstvom Akademije Gonkur, odabraće svog favorita među četiri romana iz poslednje selekcije za nagradu Gonkur u Francuskoj.

Nagrada „Branko Jelić 2.0“
Svečano ćemo obeležiti proglašenje najboljih prevoda sa francuskog na srpski. Francuski institut u Srbiji i Udruženje književnih prevodilaca Srbije dodeljuju ovu nagradu u tri kategorije: ideje, fikcija, otkrića.

Ulaz slobodan. Prevod obezbeđen (osim ako je posebno naznačeno).

Francuski institut u Srbiji se zahvaljuje Akademiji Gonkur, katedrama za francuski jezik Univerziteta u Beogradu, Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu, Éditions Gallimard, Flammarion, Albin Michel, P.O.L.

Natali Azule

Natali Azule je francuska književnica egipatskog porekla. Studirala je na uglednoj École normale supérieure i stekla zvanje profesora moderne književnosti. Objavila je sedam romana i sarađivala na više scenarija za film i televiziju. Objavljuje i knjige za decu.

Njen roman Tit nije voleo Bereniku ušao je u najuži izbor za nagrade Gonkur, Mediči i Femina 2015. Dobio je nagradu Mediči. U središtu romana je lik i stvaralaštvo Žana Rasina, jednog od najznačajnijih predstavnika francuskog klasicizma. Ovaj roman na srpski je prevela Svetlana Stojanović, objavila Akademska knjiga, 2017.

Autorka se, uz pomoć postojećih istorijskih i biografskih podataka, sa puno slobode vinula u svet velikog stvaraoca i donela dosad nezapisanu priču o jednom jeziku, o jednom umetničkom univerzumu, o jednoj intimnoj topografiji. Ostalo je malo dokumenata pisanih Rasinovom rukom, tek neko pismo sinu, ili Boalou, ali ništa što svedoči o njegovim unutrašnjim razdiranjima. Sve ostalo je, kažu, spaljeno. Da, ovaj roman uzima u obzir istorijske podatke i datume, no to su tek vrata koja Natali Azule otvara da bi propustila svoju maštu, viziju, svoju bliskost sa Rasinom.

Mjurijel Barberi

Mjurijel Barberi je rođena u Kazablanki, u Maroku, diplomirala na École normale supérieure u Francuskoj. Karijeru je započela kao profesor filozofije.

Njen prvi roman, Poslastica, objavljen 2000. je ogromnim uspehom obeležio francusku književnu jesen te godine. Drugi roman, Otmenost ježa, objavljen 2006, nadmašio je sva očekivanja njenih ljubitelja. Prodat je u milionima primeraka širom sveta.

Devet godina nakon izlaska ovog kultnog dela, objavljuje Život vilenjaka. To je fantastični roman smešten u seoski dekor naših baka i prati pustolovine dve zagonetne devojčice, okružene brojnim živopisnim likovima. One žive u dve zemlje, ali među njima postoji tajna veza: svaka je na sopstveni način povezana sa svetom vilenjaka – svetom umetnosti, pronalazaka, misterije, ali i one usklađenosti sa prirodom koja ljudskom životu daje dubinu i lepotu. Ovo je bezvremena priča o silama dobra i zla, ali i driljiva meditacija o moći prirode, muzike, umetnosti pripovedanja i ljubavi.

Sva tri romana Mjurijel Barberi prevela je Melita Logo Milutinović, objavila Čarobna knjiga.

Kamij Lorans

Kamij Lorans je objavila 11 romana, dobitnik je nagrada Femina i Renodo gimnazijalaca u 2000. godini. Diplomirala je savremenu književnost, predavala u Ruenu, a potom u Maroku. Danas predaje na Institutu političkih nauka u Parizu.

Uporedo sa pisanjem, Kamij Lorans veliku pažnju posvećuje „živoj materiji tekstova“. Pokušava da razazna, kroz zanimljive pristupe, skriveno lice reči, ono koje se otkriva iza njihovog značenja.

Autor je eseja o ulozi žena u umetnosti, o tabuizaciji žene u kolektivno nesvesnom i u umetničkim delima. Kamij Lorans redovno objavljuje hronike u prestižnim novinama – L’Humanité, Le Monde, Libération. Njeni romani prevedeni su na tridesetak jezika. Član je žirija za književnu nagradu Femina.

Nakon prevoda romana U tom zagrljaju (objavila Narodna knjiga-Alfa, 2004, prevela Milica Perić) i Ni ti ni ja (objavila Mono i Manjana, 2007, prevela Izabela Nikodijević), izdavačka kuća Laguna ove godine je objavila njen poslednji roman Mogla bih to biti ja (prevela Gordana Breberina). Kroz sunovratnu igru ogledala između stvarnog i virtuelnog sveta, Kamij Lorans piše o opasnim vezama jedne žene koja ne želi da odustane od svojih želja…

Detaljan program Molijerovi dana

Info

14 – 17. maj 2018.